– пензионисани херој Обреновца Слободан Недељковић Џамбо се присетио својих херојских дана

Дана 29.07.2022.године на друштвеним мрежама освануо је видео снимак са сигурносних камера постављених у Обреновцу којима је забележен јуначки чин обреновчанина Марка Драгићевића настао приликом спашавања живота детета које се гушило.

На видео снимку се може видети како жена зауставља аутомобил насред пута, излази из возила и вади дете, након чега Марко Драгићевић муњевитом брзином притрчава, узима дете у наручје и започиње поступак реанимације који је окончан успешно по дете.

снимак спашавања детета са надзорних камера

Уз све честитке и захвалност које овим текстом упућујемо нашем суграђанину Марку Драгићевићу, сматрали смо да је ово одлична прилика да се присетимо и помало заборављеног хероја Обреновца чије су активности, не тако давно, пуниле странице дневних новина у Србији.

Марко Драгићевић на пријему код градоначелника Београда Александра Шапића

Дана 31.07.2022. године, ступили смо у контакт са Слободаном Недељковићем познатијим под надимком Џамбо, некадашњим херојем поплављеног Обреновца, па смо га замолили да издвоји неколико минута како би прокоментарисао херојски чин Марка Драгићевића и како би нас упознао са детаљима из свог живота након мајских поплава 2014. године, које су задесиле Обреновац.

Марко је велики човек нас двојица имамо доста тога заједничког

Желим најпре да упутим искрене честитке Марку Драгићевићу, сматрам да његов чин треба наградити неком медаљом за храброст. Такво понашање у критичној ситуацији се не планира, тада се поступа из срца и тада се показује ко је какав човек, а он је доказао да је велики човек…Свака му част! – наводи Слободан Недељковић Џамбо. 

Волео бих да Марко доживи бољу медијску судбину од мене. Он то сигурно заслужује. 

Желим да истакнем да нас двојица имамо доста тога заједничког. Обојица смо из Обреновца, имамо храбро срце и љубитељи смо риболова. 

Што се тиче моје судбине за време и након поплава у Обреновцу, пристајем да вас упознам са свим што вас интересује али само под условом да ме не провоцирате са оном причом о детету и супрузи несталој у бујичном таласу – претећим погледом наставља Џамбо.

У ствари, ја ћу вам рећи нешто….прошло је довољно дуго времена па сада могу отворено да причам о неким стварима које сам доста дуго времена крио и држао у тајности. 

Целу причу о изгубљеном детету и супрузи нисам ја измислио, ту причу су ми смислили новинари како би се оставио бољи утисак на публику а ја сам пристао да ту причу изговорим. Ја сам тог јутра када се десила поплава требао да идем на посао код једног приватника ту у Шљивицама који производи освежавајућа пића – да га не рекламирам сада, али пошто је вода почела да надолази и да плави све око мене ја сам променио планове, сећам се да сам питао у кући где ми је ујак којег није било у кући. Ја сам ову причу испричао једном новинару у смештају за поплављене из Обреновца, али ме је он посаветовао да је мало изменимо и тако је настала прича о мом изгубљеном детету и жени. Мене су новинари након тога вукли по поплављеном Обреновцу ко будалу, само да би ме боље фотографисали – са бесом у гласу наставља своју причу Џамбо.

Желим да кажем још нешто, мени је тада пријало да ме тако сликају, возају, чашћавају и да ми дају новац и половну гардеробу. Новинари међу којима су најупорнији били они из Информера и Курира су ме у стопу пратили, а обезбедили су ми и мобилни телефон од којег нисам имао баш много користи у поплављеном Обреновцу. Они су инсистирали да ме представљају под надимком Џамбо иако су ме пре поплава овде у Обреновцу називали Слоба Мандов, Слоба Шиптар, Боба Ганци исл. Свашта су ми новинари обећавали и помоћ око смештаја за мене и моју породицу и монтажну кућу…посао… Боже ме сачувај! Само је требало да глумим као на филму.

Једном приликом сам се због новинара чак и повредио јер сам у води нагазио на нешто оштро, па ми се та повреда и инфицирала.

Не бих желео да ме погрешно схватите, ја сам обреновчанима искрено помагао за време поплаве, и ти људи су ме и након поплаве сретали овде у Обреновцу, поздрављали су ме и нудили новац и помоћ. Ја се за разлику од Чучковића нисам кретао у пратњи неког ко би ме заштитио и нисам улазио у тенк са војском како би се кретао кроз хладну воду.

Мени се замерало што сам добио нешто новца, око 500 евра,  од добротвора који су се одазвали позиву објављеном у штампи. Нико не спомиње то што су након поплава из општинске касе дељени џакови новца мојим комшијама из Шљивица, то ником није сметало. Нико није замерио Чучковићу који је после поплаве, преко полиције и општине тражио да се тај новац врати. Распитајте се мало колико је људи овде из Обреновца, ишло у суд и општину након поплава јер су морали да врате паре које им је Чучковић дао за обнову кућа. 

Сада након осам година када размислим, мени није била потребна толика популарност јер сам и пре тога био популаран, омиљен и радо виђен у друштву. Имао сам бројне пријатеље који су ми несебично помагали након медијског прогона и судског намештеног процеса – присећа се Џамбо.

Ето случајности, у августу месецу пре 8 година, мене је суд ослободио оптужбе да сам лопов, преварант и криминалац, али је код нашег народа остало у памћењу да сам ја лопов који краде од немоћних пензионера. То ми је хвала за све што сам урадио за поплављени Обреновац.

Био сам и у затвору због лажних оптужби а нико ми није надокнадио штету због тога, као да ја то не заслужујем, као да ја немам углед…нико ми није слао новац на затворску кантину…а ти новинари који су ме тада тапшали по раменима ми се нису ни извинили макар…ништа…Срамота у каквој држави живимо! – резигнирано рече Џамбо.

Након поплава, мог хапшења и ослобађања на суду, почео сам да водим мало повученији живот. Ипак је све то за мене било превише трауматично. У почетку сам се плашио да ме неко не нападне на улици окривљујући ме да сам нешто украо, помало сам радио код приватника, помало сам радио физикалије и тако, како да кажем…преживљавало се колико се могло. У том периоду сам много користио алкохол, на жалост.

Касније сам променио животни стил, постао сам много одговоран, окренуо сам се животу у природи и са животињама.

Волим да одлазим на пецање али бирам мало сакривенија места где нема рибочувара да ме малтретирају.

Научио сам да тренирам псе за борбе, а понекад, када ме ортаци замоле, ја ухватим са улице неку џукелу да могу њихови питбулови да се вежбају…они ме часте нешто ситно због тога… и тако живот пролази а човек се сналази.

Џамбо љубитељ животиња и борби паса

О мом љубавном животу не желим да вам причам ништа, сматрам да је то моја приватност.

Само бих на крају замолио обреновчане да ме се некада сете када обележавају годишњице катастрофалних поплава јер сам и ја на неки начин обележио тај период као прави, искрени и до тада највећи херој Обреновца и родољуб патриота-завршава своје излагање Џамбо.

За Локалне новине Обреновац пише Драгана Николић

Оставите одговор