обреновчани на продају

неовлашћено објављена табела са нарочито осетљивим личним подацима 5.312 лица из Обреновца

Непознати корисник интернет библиотеке YUMPU која уједно представља и платформу за објављивање и дистрибуцију докумената, часописа и књига, јавно је објавио табелу са нарочито осетљивим подацима 5.312 физичких лица из Обреновца која су евидентирана као корисници државне новчане помоћи.

Табела евидентираних правноснажних решења о додели државне помоћи за обнову стамбених објеката оштећених током мајских поплава које су погодиле подручје општине Обреновац 2014. године, садржи податке као што су име, презиме, адреса пребивалишта, јединствени матични број грађана, новчани износ додељене државне помоћи и катастарске податке о непокретној имовини корисника.

Описана табела је већ више година уназад доступна недефинисано великом кругу лица у земљи и иностранству и налази се на следећој интернет адреси:

https://www.yumpu.com/fi/document/read/28975313/tabela-pravosnaznih-27-08-16-09-sort

Табела решења о додели државне помоћи за обнову објеката оштећених у поплави 2014. године
Табела решења о додели државне помоћи за обнову објеката оштећених у поплави 2014. године

лак плен за агенције и преваранте

До сазнања о постојању спорне табеле, дошли смо након разговора са нашом суграђанком Божицом Гавриловић која нам је описала непријатности којима је готово свакодневно изложена од почетка ове године. 

Наиме, од почетка јануара ове године, нашу суграђанку али и неколицину њених познаника такође из Обреновца су посредством телефона, више пута контактирале различите агенције, како их је она описала, које су нудиле услуге осигурања имовине од поплаве и осталих редовних и ванредних ризика. 

По речима наше суграђанке, позиви “агенција” су се низали иако им је већ након првог разговора, учтиво стављено до знања да није заинтересована за понуђене услуге осигурања имовине. 

Наша суграђанка је почела да сумња да неодређени круг лица поседује њене личне податке, јер ју је непосредно након Божића, у телефонском разговору агент који се представио именом Марко обавестио да има попуњену полису осигурања која осим њеног имена, презимена и адресе, садржи и матични број који јој је именовани агент посредством телефона диктирао како би проверио тачност уписаног матичног броја. Међутим, наша суграђанка тврди да никада није потписала уговор о осигурању нити је такву намеру имала, те је због тога била изричита да јој никаква полиса осигурања није потребна. Непријатно изненађена упорношћу агената као и количином осетљивих личних података о њој којима располажу агенти, гђа. Гавриловић је поставила питање одакле агенцији њен матични број. Одговор је био шокантан,  речено јој је да се матични бројеви обреновчана налазе у бази те “агенције” јер су објављени на интернету и да је агенатима подељена листа са именима и личним подацима, како би се заказали термини за интервју са циљем закључења уговора о осигурању а до телефонског броја су дошли преко телефонског именика.

Вођени жељом да утврдимо тачност навода наше саговорнице, посветили смо се претрази по интернету.

обреновчани на длану

До сазнања да су нарочито осетљиви подаци обреновчана јавно објављени,  дошли смо релативно брзо. Већ након неколико минута претраге по интернету, пронашли смо  две на први поглед идентичне табеле са именима корисника државне помоћи. С том разликом што се на табели истакнутој на званичној интернет страници ГО Обреновац не налази рубрика са јединственим матичним бројем грађана, док на другој табели која је објављена на интернет библиотеци YUMPU, та рубрика постоји. На обе табеле налазе се подаци о личности наше суграђанке, заједно са детаљним подацима о њеној непокретној имовини.

Табели објављеној на званичној општинској интернет страници може се приступити на следећој интернет адреси:

https://obrenovac.rs/dokumenta/2014/Tabela_pravosnaznih_27_08_16_09_SORT%20(1).pdf

Упоређивањем изгледа, облика, колорита, структуре документа, садржине података и начина систематизације података наведених у табелама, не можемо се отргнути утиску да је аутор обе табеле исти.  Посебно указујемо да обе табеле садрже податке који су настали искључиво радом органа општинске управе а то су нпр. бројеви решења којима је усвојен захтев за доделу државне помоћии и датум стицања својства правноснажности. Та чињеница нас наводи на закључак да би за објављивање осетљивих података о личности обреновчана, могао бити одговоран неко од запослених у структурама локалне самоуправе којима су били поверени или доступни документи са осетљивим подацима.

рубрика са ЈМБГ једина разлика између две табеле
рубрика са ЈМБГ је једина разлика између две табеле

Да је закључак до којег смо дошли исправан, уверили смо се након увида у извештај Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности за 2014. годину, у којем стоји да је Повереник извршио надзор над спровођењем и извршењем закона о заштити права о личности од стране ГО Обреновац, поводом објављивања преко пет хиљада решења у оквиру Списка правоснажних решења о додели државне помоћи која су издата у периоду од 27.07.2014. године до 16.09.2014.године. Повереник је нашао да је без основа и јасне сврхе и неколико података о личности корисника државне помоћи као што су адреса пребивалишта, датум рођења, ЈМБГ. Након Упозорења Повереника, ГО Обреновац је анонимизирала одређене податке о личности у Списку правоснажних решења о додели државне помоћи.

Део текста из извештаја Повереника за 2014. годину
Део текста из извештаја Повереника за 2014. годину

Сви заинтересовани за садржину цитираног извештаја Повереника могу га прочитати на интернет адреси:

https://spikoalicija.rs/wp-content/uploads/2021/06/Izvestaj-za-2014-godinu.pdf

Анонимизацијом осетљивих података о личности обреновчана, је створен  привид да је поступљено по Упозорењу Повереника. Међутим, након анонимизације уследила је неупоредиво тежа повреда права личности обреновчана. Похрањивањем, осетљивих података  о личности обреновчана на иностраном серверу на којем нико из Србије нема контролу коришћења података, отворена су врата злоупотребама идентитета сваке врсте.

крађа идентитета као потенцијална опасност за обреновчане

Објављивањем осетљивих личних података више хиљада лица са подручја наше општине, отворен је пут различитим видовима злоупотреба, почев од оних бенигних као што су слање пропагандног материјала па све до оних најтежих злоупотреба у којима би обреновчани могли да постану жртве кривичног дела.

Крађа идентитета представља један од најчешћих облика рачунарског криминала а дефинише се као процес коришћења-злоупотребе туђих личних података са циљем остваривања правно неосноване финансијске или материјалне користи на основу злоупотребљеног идентитета.

Лице које украде туђи идентитет може га  злоупотребити између осталог и тако што би регистровао привредни субјекат, задуживао се код банака, куповао робу, исл. Ове и сличне активности које се доводе у везу са рачунарским криминалом, темеље се на крађи идентитета.

Упозорења на опасност од крађе идентитета и злоупотребе података о личности, већ готово читаву деценију стижу од Повереника за информације од јавног значаја  и заштиту података о личности у чијој надлежности је надзор и примена Закона о заштити података о личности. 

Повереник је у више јавних наступа упозоравао на могуће злоупотребе података о личности посебно истакавши опасности од неконтролисаног дељења ЈМБГ, односно јединственог матичног броја. На основу јединственог матичног броја грађана, било ко може да уђе у базу података грађанина у пореској управи или у бирачки списак, и злоупотреби их – стоји на интернет страници Повереника.

фантомске фирме и крађа идентитета

Да живот може да се претвори у кошмар због крађе идентитета, видело се на примеру бравара из Смедерева Николић Јована и становника Бечеја Николе Вујков Исић о којима су пре неколико година извештавали сви српски медији. Обојици именованих су непозната лица украла идентитет па су у њихово име регистровали предузећа са којима су узимали кредите који нису благовремено отплаћивани, нити су измирили све фискалне обавезе према држави. Да ствар буде гора по жртве, у току  пословања извршено је више прекршаја и привредних преступа за које су одговарала двојица именованих жртава крађе идентитета.

Управо се зла судбина ове двојице често узима као школски пример могућих последица крађе идентитета, односно, злоупотребе података о личности.

Најпознатији пример наводне крађе идентитета представља медијски одлично пропраћен случај са привредним друштвом Асомакум ДОО за чијег је оснивача на основу наводно кривотворене личне карте уписан Андреј Вучић, брат председника Српске напредне странке Александра Вучића. 

Сумња да у Обреновцу има више од једне (претходно именоване) жртве злоупотребе осетљивих података о личности се појавила након више случајева где је становницима наше општине стизало решење о покретању поступка принудне наплате потраживања насталог на основу рачуна испостављеног на име штампе некаквих каталога и калнедара који су нашим суграђанима наводно уручени, иако се то у стварности никада није десило.

Из наведених примера можемо уочити да су могућности за злоупотребу осетљивих података о личности, бројне!

лични подаци физичких лица су скупа и тражена роба

Прикупљање података о личности, а посебно оних података који спадају у категорију нарочито осетљивих попут ЈМБГ, узраста, пола, сексуалног опредељења, имовног стања, месечних прихода, извора прихода, породичних прилика, здравственог стања исл. представља нарочито тражену и скупу робу на тржишту.

Јединствени матични број грађана (ЈМБГ) представља индивидуалну и непоновљиву ознаку идентификационих података о грађанима, и као такав је врло погодан податак за претраге у базама података о личности, те самим тим и веома употребљив за разне облике злоупотреба. 

Маркетиншке агенције и различита предузећа не бирају начине како би привукле што већи број клијената, па се тако често дешава да се личним подацима грађана незаконито тргује.

Поред те две категорије корисника незаконито прикупљених података о личности, постоји још једна категорија која је нарочито опасна а то су колоквијално речено, криминалци.

Сврхе за које криминалци могу да злоупотребе туђе личне податке не могу да се наброје. Међутим, свака злоупотреба туђих личних података од стране лица из криминалног миљеа за последицу има имовинску штету а често и кривичну или прекршајну одговорност лица чији су лични подаци злоупотребљени.

Управо та могућност злоупотребе личних података 5.312 обреновчана за потребе остваривања криминалних циљева, представља разлог за бригу.

Заштита личних података на интернету

Крађа идентитета у Србији није дефинисана као кривично дело, иако је број лица којима су злоупотребљени лични подаци, све већи. 

Ипак, Кривичним закоником је предвиђена санкција за кривично дело  Неовлашћено прикупљање личних података из члана 146. 

Наведеним законским одредбама је предвиђена новчана казна или казна затвора од једне до три године за сваког ко податке о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона неовлашћено прибави, саопшти другом или употреби у сврху за коју нису намењени,

Иста казна предвиђена је и за сваког  ко противно закону прикупља податке о личности грађана или тако прикупљене податке користи. Најстрожа запрећена казна се односи на службена лица као извршиоце кривичног дела.

Занимљиво је истаћи да кривичним закоником није предвиђена строжија санкција за случај када се радња кривичног дела изврши саопштавањем личних података посредством средстава масовне комуникације и интернета као што је то овде случај.

Дакле, један од видова заштите би могао да буде кривични поступак. Проблем са овим видом заштите представља немогућност једноствне и брзе идентификације непосредног извршиоца кривичног дела.

Пракса је показала да ефикасност јавног тужилаштва и полиције код идентификовања НН учинилаца кривичних дела ове врсте није на завидном нивоу па се  рад на  већини предатих кривичних пријава против НН лица окончава се одбачајем.

Када се у обзир узме да се спорна табела са личним подацима обреновчана налази објављена већ безмало читаву деценију, оправдано је поставити и питање да ли је у конкретном случају дошло до застарелости кривичног гоњења.

Други вид заштите је предвиђен Законом о заштити података о личности. Примера радни, одредбе из члана 84 и 86 Закона о заштити података о личности предвиђају могућност судске заштите за лица чији су лични подаци употребљени супротно циљу који је прописан законом.

Право на судску заштиту има свако лице на које се подаци односе ако сматра да му је, супротно закону, од стране руковаоца или обрађивача радњом обраде његових података о личности повређено право прописано законом. А лица која су претрпела материјалну или нематеријалну штету због злоупотребе личних података,  имају право на новчану накнаду штете и од руковаоца и од обрађивача који је штету проузроковао.

ко је одговоран за објављивање осетљивих података наших суграђана?

Указујемо читаоцима да је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, јавно упозоравао да су подаци о личности, нешто са чим нико не сме да поступа по слободном нахођењу, и да је коришћење тих података, чак и када је законом предвиђено, допуштено само у сврху ради које је предвиђено и само у мери која је неопходна да би се сврха испунила, те да објављивање ЈМБГ више хиљада грађана нити је законом предвиђено нити је потребно, а противно је елементарним стандардима заштите података о личности.

Указујемо и на чињеницу да је и Уставом као правним актом највише правне снаге у чл. 42. став 2. установљена забрана употребе података о личности изван сврхе за коју су прикупљени.

Међутим, ни Устав ни цитирано упозорење Повереника очигледно нису довољни да би се рад обреновачке општинске управе довео у закнонске оквире.

Коме пријавити злоупотребу личних података?

Кључно питање које се сада поставља јесте коме се обратити за помоћ у ситуацији када су се активности Повереника као органа јавне власти показале као неделотворне у поступку контроле примене закона о заштити података о личности од стране ГО Обреновац.

Индивидуална заштита је могућа за лица која располажу стручним знањем или за лица која су у могућности да плате ангажовање адвоката.

За велику већину наших суграђана који нису у могућности да се лично ухвате у коштац са бирократијом, стоји на располагању заштита посредством организација која у свом програму имају заштиту људских права.

Пример једне такве организације јесте SHARE Фондација из Београда. Реч је о непрофитној организацији која тежи да унапреди људска права и слободе и у чијем фокусу  су теме као што су слобода изражавања на интернету, приватност података и дигитална безбедност.   

Ефикасност и брзину заштите угрожених права на жалост нико не може да гарантује, али становници Србије са тим проблемом живе већ генерацијама уназад, па су на те јаде већ огуглали.

За Локалне новине Обреновац пише Драгана Николић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *